Med - hrana Bogova

Hrana Bogova

Med se smatra jednom od najprobavljivijih i najiskoristivijih namirnica, nažalost, zastupljenost meda u ishrani čoveka je premala. Obzirom da sadrži znatan udeo jednostavnih šećera, med se prvenstveno ubraja u energetske namirnice, ali za razliku od ostalih namirnica bogatih šećerom, med sadrži jednostavne ugljene hidrate - glukozu i fruktozu koji su lako iskoristivi za stvaranje energije (manji je i utrošak insulina), a višak se sprema kao rezerva energije (glikogen).

Za razliku od meda, šećer se u organizmu prethodno razgrađuje do glukoze i fruktoze nakon čega se molekuli glukoze i fruktoze iskorištavaju kao pogonsko gorivo, a višak se pretvara u masno tkivo. Osim toga konzumni šećer ne sadrži ništa drugo nego takozvane prazne kalorije, dok med obiluje i drugim nutritivnim i lekovitim materijama.

Udeo vitamina u medu razlikuje se prema vrsti, ali med se ne ubraja u namirnice koje predstavljaju bogat izvor vitamina. Od mineralnih materija u medu, zavisno od vrste, nalazi se gvožđe, bakar, fosfor, kalcijum, magnezijum, kalijum i natrijum. Tamnije vrste meda bogatije su mineralnim materijama. Udeo vode u medu je vrlo važan parametar, jer od njega mnogo zavisi kvalitet meda, a obično se kreće od 16-20%. Bitno je i napomenuti da med u svom sastavu ne sadrži masnoće.

Obzirom na nutritivne i energetske materije koje utiču normalan metabolistički proces, med je veoma cenjena namirnica zato što sadrži mnogobrojne materije sa lekovitim svojstvima. Takve materije obično nazivamo fitohemikalijama. Med se zbog svog sastava lako može ubrajati u namirnice sa fitohemijskim profilom, a posebno što sadrži flavonoide i fenole koji deluju poput antioksidansa. Zbog takvih, ali i drugih molekula sličnih svojstava medu se pripisuju razna, uglavnom dokazana lekovita svojstva:

• poboljšava rad metabolizma
• podstiče umnu i fizičku aktivnost
• tamne vrste meda pomažu kod slabokrvnosti
• poboljšava otpornost organizma jačajući imunološki sistem
• deluje antiseptično, pa je kao takav dobar i za spoljnju upotrebu (npr. zaceljivanje rana, opekotina, lečenje akni i sl.)
• poboljšava apsorbovanje pojedinih materija u organizmu (lekovi, mineralne materije i sl.)
• zbog određenog udela antioksidativnih materija deluje poput detoksikacionog sredstva na nivou celog organizma
• deluje poput sedativa

Pravilna ili zdrava ishrana ne predstavlja samo uklanjanje određenih vrsta namirnica sa jelovnika, već i uvođenje nekih vrsta namirnica koje pozitivno deluju na zdravlje organizma. Jedna od takvih namirnica svakako bi trebao biti med. Dakle, želite li napraviti bar jedan korak ka zdravijem načinu života, svakako u svoju ishranu uvrstite hranu bogova - med.

Za vreme hladnijih dana med se može mešati sa čajem, iako je potrebno naglasiti da se nikako ne sme dodavati u vruć čaj, jer će se time izgubiti lekovita svojstva meda. Osim toga, pomešan sa cimetom med je vrlo koristan za zdravlje urinarnog trakta, jer deluje antimikrobno, dok se za zdravlje organa za disanje preporučuje med od žalfije.

Bitno je naglasiti kako se med ne preporučuje deci do godinu dana, zato što se u medu mogu naći spore bakterije Clostridium botulinum, a ta bakterija proizvodi otrov koji može izazvati botulizam novorođenčadi, jer ona u svojim organima za varenje nemaju razvijene određene korisne bakterije koje bi kontrolirale spore botulizma i sprečile rast njihovih bakterija i proizvodnju otrova.

Normalne dnevne količine meda su: 

• za odrasle: 60-100g, podeljeno u 3-4 doze u toku dana
• za decu: 30-50g, podeljeno u 3-4 doze u toku dana

Med i razne kombinacije meda sa ostalim pčelinjim proizvodima, ne jedu se, već se rastvoreni piju. Zbog toga, najbolje je da se med i preparati sa medom uzimaju rastvoreni u toploj vodi, toplom mleku, toplom čaju i sl. Međutim, med i preparati sa medom mogu se uzimati i tako što se drže u ustima dok se ne rastvore.

Potrebno je posebno istaći da je najgori način uzimanja meda, kao i preparata sa medom, kada se med proguta i zatim popije voda.