Bamija je jedna od najzdravijih namirnica koja se
vekovima koristi u lekovite svrhe. Danas vam govorimo sve o ovoj
čudotvornoj biljčici.
Bamija je jedna od najstarijih namirnica, a prema nekim podacima u ishrani su je upotrebljavali i pre 3500 godina, posebno Egipćani koji su je obožavali. I dan danas se koristi širom sveta što zbog jedinstvenog ukusa, širokog načina primene, što zbog lekovitih svojstava.
Ova biljka je na prvom mestu bogata vitaminom C, vitaminom K i folatima. Pored toga sadrži zavidnu količinu vlakana od velike važnosti za dobru probavu , stabilizaciju šećera u krvi kao i kontrolu apsorpcije šećera u organizam.
Zbog toga što je veoma bogata mineralima i vitaminima od velike
važnosti za opšte zdravlje organizma uz bamiju se možete boriti protiv
određenih bolesti i sprečiti nastanak istih.
Za sigurnu i zdravu trudnoću. Vitamin B koji je zadužen za proizvodnju novih ćelija i folata je od velike važnosti za zdravu trudnoću. Taj vitamin sprečava urođene mane kod beba i pomaže da plod raste i razvija se. Pored folata od velike važnosti je i vitamin C, kojim je bamija veoma bogata.
Za prevenciju dijabetesa. Zavaljujući vlaknima i ostalim nutrijentima bamija je veoma delotvorna kad je u pitanju normalizacija nivoa šećera u krvi, a potpomaže i umanjenje simptoma dijabetesa.
Pospešuje zdravlje bubrega. Studija obljavljena u oktobru 2005. godine je otkrila da redovnom konzumacijom bamije se smanjuje rizik od nastanka bubrežnih obolenja, posebno onih uzrokovanim dijabetesom.
Pospešuje zdravlje debelog creva. Bamija je prepuna dijetetskih vlakana koja su veoma važna za zdravlje debelog creva i probavnog trakta u celini. Vitamin A doprinosi zdravlju sluznice i omogućava probavnom traktu da normalno funkcioniše.
Može pomoći kod respiratornih problema poput astme. Bamija sadrži vitamin C koji dokazano pomaže kod respiratornih obolenja poput astme. Jedna studija je pokazala da redovnom konzumacijom hrane bogate vitaminom C čak i u manjim količinama dolazi do smanjenja simptoma astme u kod dece.
Za zdravlje kože. Vitamin C utiče na zdravlje i mladalački izgled kože, pospešuje rast i regeneraciju tkiva što utiče na poboljšanu produkciju kolagena. Od bamije možete napraviti sjajnu masku za lice tako da je kuvate u vodi dok ne omekša u potpunosti, zatim je izgnječite i nanesite na lice. Nakon pet minuta lice isperite, a rezultati će biti vidljivi odmah.
Bamiju bi trebalo posejati 3-4 nedelje nakon poslednjeg mraza, a razmak između semena trebalo bi da bude najmanje 7,5 cm da bi biljka nesmetano rasla. Nakon što zasadite biljku nežno je zalijte i nakon toga nemojte zalivati dok se ne pojave prvi izdanci.
Bamija uspeva u vlažnoj i zemlji bogatoj mineralima, a od sejanja do prvih plodova trebalo bi da prođe otprilike 45-60 dana.
Bamija se može jesti sirova, možete je pržiti ili kuvati na pari, a
najčešće se koristi u pripremi gulaša, čorbica i supa. Nezaobilazan je
sastojak poznate Begove čorbe, bosanskog specijaliteta.
Ukoliko je koristite u sušenom obliku kako se kod nas najčešće može pronaći biće joj potrebna duža termička obrada.
Bamija je jedna od najstarijih namirnica, a prema nekim podacima u ishrani su je upotrebljavali i pre 3500 godina, posebno Egipćani koji su je obožavali. I dan danas se koristi širom sveta što zbog jedinstvenog ukusa, širokog načina primene, što zbog lekovitih svojstava.
Ova biljka je na prvom mestu bogata vitaminom C, vitaminom K i folatima. Pored toga sadrži zavidnu količinu vlakana od velike važnosti za dobru probavu , stabilizaciju šećera u krvi kao i kontrolu apsorpcije šećera u organizam.
Kakve dobrobiti donosi bamija
Za sigurnu i zdravu trudnoću. Vitamin B koji je zadužen za proizvodnju novih ćelija i folata je od velike važnosti za zdravu trudnoću. Taj vitamin sprečava urođene mane kod beba i pomaže da plod raste i razvija se. Pored folata od velike važnosti je i vitamin C, kojim je bamija veoma bogata.
Za prevenciju dijabetesa. Zavaljujući vlaknima i ostalim nutrijentima bamija je veoma delotvorna kad je u pitanju normalizacija nivoa šećera u krvi, a potpomaže i umanjenje simptoma dijabetesa.
Pospešuje zdravlje bubrega. Studija obljavljena u oktobru 2005. godine je otkrila da redovnom konzumacijom bamije se smanjuje rizik od nastanka bubrežnih obolenja, posebno onih uzrokovanim dijabetesom.
Pospešuje zdravlje debelog creva. Bamija je prepuna dijetetskih vlakana koja su veoma važna za zdravlje debelog creva i probavnog trakta u celini. Vitamin A doprinosi zdravlju sluznice i omogućava probavnom traktu da normalno funkcioniše.
Može pomoći kod respiratornih problema poput astme. Bamija sadrži vitamin C koji dokazano pomaže kod respiratornih obolenja poput astme. Jedna studija je pokazala da redovnom konzumacijom hrane bogate vitaminom C čak i u manjim količinama dolazi do smanjenja simptoma astme u kod dece.
Za zdravlje kože. Vitamin C utiče na zdravlje i mladalački izgled kože, pospešuje rast i regeneraciju tkiva što utiče na poboljšanu produkciju kolagena. Od bamije možete napraviti sjajnu masku za lice tako da je kuvate u vodi dok ne omekša u potpunosti, zatim je izgnječite i nanesite na lice. Nakon pet minuta lice isperite, a rezultati će biti vidljivi odmah.
Uzgajanje bamije
Bamija je retko povrće koja čije mahune su jestive, spada u porodicu sleza. Obično se uzgaja u predelima Zapadne Afrike i Južne Azije. Ako želite uzgajati bamiju, nemojte oklevati nego to učinite jer je veoma jednostavna za uzgoj tokom toplijih meseci, a u toplijim predelima čak i tokom cele godine.Bamiju bi trebalo posejati 3-4 nedelje nakon poslednjeg mraza, a razmak između semena trebalo bi da bude najmanje 7,5 cm da bi biljka nesmetano rasla. Nakon što zasadite biljku nežno je zalijte i nakon toga nemojte zalivati dok se ne pojave prvi izdanci.
Bamija uspeva u vlažnoj i zemlji bogatoj mineralima, a od sejanja do prvih plodova trebalo bi da prođe otprilike 45-60 dana.
Pripremanje bamije u kulinarstvu
Bamija se može jesti sirova, možete je pržiti ili kuvati na pari, a
najčešće se koristi u pripremi gulaša, čorbica i supa. Nezaobilazan je
sastojak poznate Begove čorbe, bosanskog specijaliteta.Ukoliko je koristite u sušenom obliku kako se kod nas najčešće može pronaći biće joj potrebna duža termička obrada.
0 komentari :
Objavi komentar