Tajne omiljenih zimskih pića

Iako volimo da ih pijemo radi posebnog osećaja koji stvaraju u hladne praznične dane, ko pazi na liniju, u njima ne bi trebalo prekomerno da uživa. Najviše kalorija u takvim pićima osigurava

alkohol, dok je šećer na drugom mestu.

Kuvano vino - 230 kalorija

Kuvano vino se obično pravi od crnog vina, a dodaju mu se različiti začini poput cimeta, karanfilića, muskatnog oraščića, šećera. Tradicionalno je zimsko piće. Ima dugu istoriju, a prema predanju smatra se da ga je osmislio Hipokrat (460. - 370. pne). Spominje ga i Homer u Odiseji gde piše o boginji Kirki, vladarki opijuma, koja je mešavinom vina i začina začarala Odisejeve mornare. Kuvano vino asocira i veže se uz razdoblje oko Božića uglavnom zahvaljujući književnosti i filmskoj umetnosti. Od kada je Čarls Dikens varijantu kuvanog vina pod nazivom "Smoking Bishop" opisao u svom delu "Božićna priča", ovaj je eliksir postao neizostavno delo praznične kulinarske tradicije, a kuvano vino ispijalo se i u božićnom filmskom klasiku "It’s a Wonderful Life". U zemljama nemačkog govornog područja, kuvano vino je poznato kao "Glüwein" ili "Svetleće vino". Tako je nazvano zbog vrućeg žarača koji se svojevremeno stavljao u mešavinu kako bi se zagrejala. Obično se priprema od crnog vina i začinjava štapićima cimeta, karanfilićima, anisom, šećerom, a ponekad i mahunama vanile. Može se piti i s dodatkom drugog alkoholnog pića.

Grog - 200 kalorija

Grog je napitak koji se poslužuje najčešće topao, ali i osvežavajuće hladan. Sama receptura je prošla brojne promene, a aktuelna verzija uključuje mešavinu ruma, tople vode i sok limuna ili limete, cimet i šećer za bolji ukus. U svojoj najranijoj verziji grog je bio prosta mešavina vrućeg ruma i vode, a prvobitna namera mu je bila da smanji nivo opijanja u britanskoj mornarici. Priča o grogu počinje 1740. godine kada je britanski admiral Edvard Vernon u pokušaju da stane na kraj stalnom pijanstvu i manjku discipline svojih ljudi doneo odredbu da se rum mora mešati s vodom. Novi napitak nije bio omiljen među mornarima pa su ga ubrzo nazvali grog po njegovom idejnom začetniku Edvardu Vernonu. Admirala je, naime, pratio nadimak "stari grog" budući da je uvek nosio ogrtač od grogana – debelog materijala načinjenog od svile, mohera. Zahvaljujući neprivlačnom ukusu groga s vremenom su mešavini dodavani razni začini, smeđi šećer i sok limete koji se, pokazao punim pogotkom. Naime, putovanja su u to vreme postajala sve duža i duža, zbog čega je voće i povrće bilo nedostupno mesecima. Dodatkom limete (ili u nekim slučajevima limuna) mornari su dobijali dovoljno vitamina C i tako umanjivali izglede da obole od skorbuta.

Punč - 250 kalorija

Postoje dve vrste punča, alkoholni i bezalkoholni, ali oba sadrže komade voće. Punč potiče iz Indije odakle su ga u Englesku, pa dalje u Evropu u 17. veku doneli mornari. Najčešće se servira na zabavama u velikim širokim staklenim posudama i treba da sadrži manji postotak alkohola od klasičnih koktela. Reč

punč u prevodu znači "pet", što znači da je pripremljen od pet sastojaka: alkohola, šećera, limuna, vode i čaja. Do 1655. godine bazu punča su činili vino ili konjak, ali onda se "pojavio" rum s Jamajke i postao njegova osnova. Danas postoje brojne verzije industrijski proizvedenih punč napitaka, koji se uglavnom sastoje od vrlo malo voćnog soka, a glavni sastojak im je šećer ili kukurzni sirup, limunska kiselina i veštački ukusi.  

Rakija - 80 kalorija

Rakija je žestoko piće slično vodki, izrađeno destilacijom fermentiranog voća. Sadržaj alkohola obično iznosi oko 40 posto, ali domaća rakija može biti jača, od 50 do 60 posto. Prepečenica je dvostruko destilovana rakija, gde sadržaj alkohola nekad prelazi čak i 60 posto. „Brlja“ je popularni naziv za jeftinu rakiju lošeg kvaliteta i manjeg volumnog udela alkohola. Rakija se smatra nacionalnim pićem mnogih slavenskih naroda. Najpoznatija vrsta rakije je šljivovica, koja se proizvodi postupkom pečenja ili destilacije provrelih (fermentiranih) šljiva u posebno izrađenom kotlu. Poznate su po kvaliteti lička i slavonska šljivovica. Druga popularna vrsta uz obalu Jadrana je lozovača. Rakija lozovača se katkad posle destilacije meša s drugim sastojcima, kao što su trave, med, višnje.